U današnje vreme, dosta ljudi van građevinske industrije i struke želelo bi da sazna šta je zapravo BIM i kako funkcioniše. Postoji mnogo načina na koje bi BIM mogao da se objasni, ali u ovom članku ćemo se potruditi da ga objasnimo na najjednostavniji način, koji svako može razumeti. 

Neki kažu da je BIM vrsta softvera, drugi kažu da je BIM 3D model zgrade, treći kažu da je to skup svih građevinskih podataka i dokumenata koji su organizovani, ali zapravo, BIM je sve to, pa čak i više! 

Building Information Modeling (BIM) je temelj svih digitalnih transformacija u industriji arhitekture, inženjeringa i građevinarstva (AEC industriji).  

To je visoko kolaborativni proces koji omogućava arhitektama, inženjerima, projektantima objekata, izvođačima radova, proizvođačima i drugim građevinskim profesionalcima da planiraju, projektuju i grade strukturu ili zgradu u okviru jednog 3D modela. BIM je način zajedničkog rada. 

U BIM takođe spada proces  rada i  upravljanja zgradama koristeći podatke kojima vlasnici struktura imaju pristup (otuda i Upravljanje informacijama o izgradnji). Ti podaci omogućavaju vladinim organizacijama, opštinama i menadžerima nekretnina da donose odluke na osnovu informacija izvedenih iz modela — čak i nakon izgradnje zgrade. 

Da još više pojednostavimo naše objašnjenje , BIM se koristi za kreiranje i upravljanje podacima tokom procesa projektovanja, izgradnje i operacija.  Omogućava dizajnerima da kreiraju 3D modele – digitalni prikaz i fizičkih i funkcionalnih karakteristika strukture (ova struktura može biti poslovna zgrada, bolnica, put ili most). 

Ali nemojte biti zbunjeni: nije svaki 3D model BIM model! BIM model je trodimenzionalni model koji se sastoji od objekata, koji sadrže određene informacije vezane za relacije i koji opisuju strukturu. Modeli zasnovani na površini (npr. SketchUp), na entitetima (npr. 3D AutoCAD), geometrijski modeli (npr. Autodesk VIZ) i 3D modeli koji nisu namenjeni građevinskom i arhitektonskom dizajnu (SolidWorks, Inventor) nisu BIM modeli. 

BIM integriše široke i sveobuhvatne podatke  kako bi kreirao  detaljne digitalne predstave kojima se upravlja u otvorenoj cloud platformi za saradnju u realnom vremenu. Neke od mnogih prednosti korišćenja BIM-a su veća vidljivost, bolje donošenje odluka, održivije opcije i ušteda troškova na AEC projektima. 

BIM softver, kao što je Revit, prati sve entitete u bazi podataka i na taj način računarski programi mogu da kategorizuju i organizuju informacije. 

Kako funkcioniše BIM?  

BIM funkcioniše kroz kreiranje baze podataka koja je  kompatibilna sa IFC-om. IFC, skraćenica od Industry Foundation Classes, je standard za otvorenu BIM razmenu podataka. Koristi se za prenos podataka modela između različitih BIM softverskih paketa. Pošto ovaj sistem ne kontroliše nijedan prodavac, nezavisnost i fleksibilnost omogućavaju platformi koja se zasniva na IFC-u da bude dosledna u čitavom nizu softvera i različitih preduzeća. Značaj IFC-a ogleda se u tome što se u potpunosti odražavaju sličnosti između građevinskih modela i softverskih programa.  

Modelom informacija o izgradnji koji se koristi u programu Revit upravlja XML, poznat kao Extensible Markup Language – jezik za izvršavanje skripti računara koji mogu da razumeju i ljudi i računari, a koji je dizajniran za skladištenje i prenos podataka. 

Element baze podataka se kreira svaki put kada se koristi element zgrade, što rezultira listama građevinskih elemenata koji se kreiraju lakše nego crteži. Uskladišten je opseg atributa objekata, a  atributi za svaki objekat se mogu definisati. 

Ove 3D informacije se stoga  mogu ‘prepisati’ u 2D informacije tako da se crteži mogu odštampati radi odobravanja i procesa izgradnje. 

Na ovaj način crteži su precizniji, što je izvanredna stvar  kako za arhitektu, tako i za klijenta. Kada govorimo o konsultantima, sa druge strane, s obzirom da rade sa 3D modelom, za njih je veoma ključno da budu u stanju da shvate i razumeju implikacije mnogobrojnih odluka koje će morati da donesu o dizajnu i spremno procene svoj rad kako bi videli da li postoje neka nepodudaranja i konflikti sa arhitektama. 

Iako niko ne može da porekne kompleksnost koncepta BIM-a i izazove sa kojima se suočavaju ljudi koji se prvi put susreću sa njim, dobra stvar je što je BIM sve lakši za razumevanje i pristupačniji zahvaljujući svojoj ulozi u projektovanju i upravljanju pametnim zgradama. BIM postaje od suštinskog značaja kako infrastruktura postaje složenija. U vremenima kada pametne zgrade postaju sve popularnije, neophodno je da menadžeri objekata nauče kako da upravljaju njima kako treba. Razumevanje BIM-a će im pomoći u tome! Ovakav pristup može da obezbedi kompletnu strukturu i šemu za zgrade i sisteme koji ih regulišu, što čini I u BIM-u otelotvorenjem donošenja odluka podstaknutih informacijama. 

Može se zaključiti da je najveća prednost BIM-a mogućnost lakog povezivanja, obrade i izmene informacija, zbog čega je lako videti više opcija u oviru istog modela dok se ne postigne najoptimalnije rešenje. Na taj način se, između ostalog,  količina materijala potrebna za izgradnju i cenu projekta može lako i vrlo precizno izmeriti. 

Na kraju, možemo zaključiti da je BIM višedimenzionalna tehnologija koja u potpunosti simulira životni ciklus projekta i stoga pruža uvid u istu.